Манастир Светог Архангела Михаила (Тиват)

Географски положај

Михољска Превлака је мало острво у Тиватском заливу Боке которске, једном од најљепших и најдубљих природних залива Јадранског мора. Повезано са полуострвом Брда уским, плитким морским пролазом, острво је дио јединственог архипелага, уз острва Страдиоти и Богородичино. Његова идилична природа и богата историја чине га једним од најзначајнијих духовних и културних мјеста у Црној Гори. Овај простор био је саставни дио манастирске метохије и вековима је служио као упориште духовног живота српског народа.

Острво је познато и под именом „Острво цвијећа“, које је стекло захваљујући бујној медитеранској вегетацији. Некада је служило као туристичко одмаралиште, али данас представља тихо уточиште за ходочаснике и љубитеље историје. Његов географски положај, између историјског Котора и модерног Тивта, чини га лако доступним, а истовремено скривеним у природној изолацији.

Историја

Историја Михољске Превлаке обиљежена је догађајима који свједоче о њеном значају као духовног и културног центра. На овом мјесту је Свети Сава 1219. године основао манастир Светог Архангела Михаила као сједиште Зетске епископије, једне од првих епископија Српске православне цркве. Тиме је Превлака постала центар вјерског живота и симбол српске духовности.

Претходни археолошки налази указују на постојање црквеног центра на овом мјесту још у 8. вијеку, док нека предања вежу овај простор чак за апостолска времена. У 9. вијеку манастир је био обновљен након арапских разарања, али је поново страдао у 15. вијеку, када је у вријеме млетачке власти тешко оштећен. Према предањима, монаси су отровани, а зидине манастира сравњене са земљом. Ова трагична судбина оставила је дубок траг у народној свијести, чинећи манастир симболом мучеништва и отпора.

Михољска Превлака је такође била дио ширих историјских процеса који су обликовали Боку которску. У средњем вијеку, овај крај је био под утицајем Византије, Франачке и Млетачке републике, што се огледа у богатој културној слојевитости овог подручја. Манастир је био не само вјерски, већ и културни центар, у којем су се чувале књиге, иконе и други артефакти од великог значаја.

Садашњост

Након вјекова запустјелости, манастир је обновљен 1996. године под вођством јеромонаха Илариона Ђурице. Обнова је донела нови живот овом духовном средишту, а откриће моштију великопревлачких мученика, који мироточе, скренуло је пажњу ходочасника из цијелог свијета. Мироточење моштију, често праћено интензивним мирисима босиљка, лаванде и других мирисних биљака, сматра се Божијим чудом.

На острву се налази и црква Свете Тројице, једнобродна грађевина са полукружном апсидом и тродјелним звоником, подигнута 1833. године заслугом Катарине Властелиновић. Она је у цркву сахранила кости превлачких мученика и острво оставила у насљеђе митрополији.

Данас је манастир живо духовно средиште под игуманом Бенедиктом Јовановићем. Михољска Превлака привлачи вјернике, историчаре и туристе, који долазе да истраже њену богату историју и доживе мир и духовност овог јединственог мјеста. Ово острво остаје симбол вјечне вјере и наде, мјесто гдје прошлост и садашњост стоје у хармонији.